#8 ТРАГОВИМА СРБА: БУГАРИ

Ко су били Бугари који су у VII веку прешли Дунав и ко је заправо чинио становништво средњовековне Бугарске?

Ромејски писац Теофан Исповедник, описујући догађаје из 679. године, јасно раздваја Бугаре од затеченог словенског становништва и говори о „седам племена“ над којима су Бугари успоставили власт. Та словенска племена у ширем корпусу средњовековних извора одговарају србском етничком имену, па се ради о седам србских племена.

После пада Великог Трнова 1395. године, становништво које са простора средњовековне Бугарске прелази у Влашку и Молдавију бележи се као Срби, а не као Бугари. Средњовековна Бугарска зато се мора посматрати пре свега као политичка државна творевина, док је њено становништво у највећој мери припадало србском, односно словенском етничком кругу.

Извори IX–XI века више пута раздвајају Бугаре, Словене (Србе) и Русе као посебне популације. Временом досељени Бугари прихватају хришћанство, словенски (србски) језик и писмо и утапају се у бројније србско становништво које је већ живело на Балкану. Бугарско име остаје као име државе и политичке заједнице, док језик и култура постају словенски, односно србски.

Посебно је важно питање трајања србског идентитета на простору данашње Бугарске све до XIX века и времена стварања модерне бугарске нације. Са тим је повезана и употреба грчког назива Βούλγαρος – Вулгарос, који се у средњем веку употребљавао за шире словенско становништво Балкана, па тиме и за Србе, слично као што је у ранијим временима назив варвари коришћен као широка ознака за не-грчко становништво.

Тако настанак Бугарске почиње досељавањем мање бугарске ратничке популације која долази међу седам србских племена, преузима политичку власт и оставља своје име држави, али се сама временом језички и културно утапа у србско становништво. Бугарско име постаје политичко, док становништво, језик и култура остају део истог србског простора.